Napolje za međunarodnog dana borbe žene* 2017. godine
Za dosledno međunarodnog feminizma!

8. mart je svake godine – biće nas opet, bez pitanja! Jer za 8. mart već preko 116 godina žene* izlaze na ulice. U ovoj tradiciji ćemo i mi 2017. godine demonstrirati u Freiburgu, jer još uvek se jasno viđa, koliko potrebno dosledna feministička perspektiva i zajednička solidarna borba jeste i ostaće.

Već decenijama ženske*- i LGBTIQ-pokrete u Nemačkoj i međunarodno se bore protiv
seksizma, strukturnu eksploataciju i seksualizovano nasilje. Ove fenomeni su fiksni
sastojak svakoj kapitalističkoj i patrijarhalnoj društvo a ne fenomeni importirani za
Nemačku kroz migracije, kako se nekada tvrdi. Svaki dan, žene* su pogođene
seksualizovanog nasilja – na ulici, na radnom mestu ili u sopštvenoj kući. 25% žena koje žive u Nemačkoj doživeli su ili još uvek dožive fizičko ili seksualizovano nasilje kroz svog (bivšeg) partnera. Svake godine, više od 100.000 žena* su pogođene nasilja u partnerstvu, od toga u 2015. godini 331 žene* su postale žrtve ubistva.
Silovanja prijavljene policiji mere skoro 5%, od čega samo mali udeo bude osuđen.
U 99% slućaja prestupnici su muškog pola. Razlog u tome je društvo, u kojem nasilje
protiv žena* je normalno. Ova normalnost, u kojoj muškarci vladaju nad ženama* se
naziva patrijarhat. To možda zvući staromodno, ali je to i dan danas još jedna globalna
struktura, u kojoj žene* po celom svetu bude eksploatisane i potisnute. Da bi se taj sistem održavalo, uradi se psihičko, fizičko, seksualizovano, političko i strukturno nasilje protiv žene* i devojčice/devojke*.
Većina žena* rade u sektoru niske plate, u takozvanim ženskim poslovama i nesigurnom radnim odnosima. U BRD-u (SRN), žene* zarade prosećno 21% manje od muškarca*.
Ova činjenica se ne samo objašnjava u tome, što one dobijaju manju platu za isti posao,
nego i rezultira iz faktorima kao izbor profesije, zaradna jaza zbog roditeljskog odsustva,
a i rad sa skraćenom radnom vremenom zbog nege deca. Zato su žene* naprimer
posebno pogođene siromaštve u starosti ili smanjenja blagostanje države. Dalje, žene*
i dan danas još naprave veliki deo neplaćenog kućnog i negajućeg posla, zbog toga su
i duplo napunjene. Kapitalistički ekonomički sistem profitira od neplaćenog posla kojeg
žene* učine, jer je potrebna uslova za reprodukciju radničke sile. Privatni kućni i negajući
posao, kojeg porodice bogatijeg zemalja ne hoće ili ne žele učiniti, se ne podeluje među
polima, nego se sve više gura ka ženama* siromašnijeg zemalja.

Seksizam mnogih obraza ima!
Seksizam ne samo žene* pogađa. U inat “registrirovanih partnerstva” za parove istog pola, načina života, koje ne odgovaraju slici veze među ženi i muškarcu, još uvek nisu priznate skroz. Diskriminacija se doživi ne samo na ličnom, već i na strukturalnom nivou, kao naprimer kroz veće probleme u vezi adopcijama za parove istog pola. 90% trans*-ljudi Evrope isto izveštavaju od nasilja i iznemiravanja u javnim mestama prema njima, kao i od nerazumnog ponašanja strane policije i pravosuđe. Još uvek interseksualnim ljudima posle rođenja se nametne biološki pol putem operacije, šta ima doživotne uticaje na tog čoveka.
Pogotovo politika konzervativne stranke protiv homo-, bi-, inter- i trans-ljudi kao
i “demonstracije za sve njih”, koji su protiv prema polima pravednog obrazovnog plana, pokaziva, kako se drži na konzervativnim i tradicionalnim verskim slikama porodice i pola.

Protiv fašizma i rata!
Ne samo tražimo jednakost među polima. Za nas, 8. mart je u isto vreme i dan borbe
protiv fašizma i rata. Primetimo, što razne države celog sveta sve više radikalizuju se
rasističkom i fašističkom tendencijom. Pogotovo pomislimo našim kurdskim i turskim
prijateljicima i prijateljima*, protiv koje se vodi borba strane verskih fundamentalista i koje uhapše, muči i ubije turski vlast. BRD još uvek eksportira oružje za tursku kao i za ratne prostore, čime se profitira od brutalnih rasprava. To je jedan razlog, zbog čega 2015. godine po celom svetu preko 50 miliona ljudi su bili u bekstvu. Pogotovo žene* su u ratnim raspravima kao i u bekstvu pogođene silovanja kao ratna oružja i seksualizovane nasilje. A ne samo u Turskoj, već i u Nemačkoj i Evropi jak pokret ka desno se primečuje. Otvoren i institucionalni rasizam kao i napadi na migranti* i ljudi političko leve strane se događaju dnevno. Evropske spoljne granice se zatvaraju i puno hiljade ljudi umiru u bekstvu u sredozemnom moru ili smrznu se.

8. marta na ulice!
Naša solidarnost se ne završava ne evropskim granicima! Jer samo ako zajedno
delujemo, ako izgradimo globalne mreže i pokrete, zajedno smo jaki! Zato, hajdemo
8. marta sa svim ženskim* i LGBTIQ* pokretima po celom svetu na ulice. Za svetsko
društvo, gde svi ljudi mogu živeti izvan eksploatacijskih i suzbijanskih odnosa. Gde se ljudi ne podele na ekonomsku upotrebljivost. Gde potrebe svih ljudi pripreme put!
Međunarodni borbeni dan žene* za nas takođe je razlog da slavimo. Da slavimo
sve dostignuće, koje su se dostigli do danas. Hajdemo u ovoj tradiciji zajedno zapalit
solidarnost, koja će sjajnoprosvetiti socijalne borbe za slobodu i za dobar život za sve nas.

** LGBTIQ: lezbejka, gej, biseksualno, trans-polni, inter-polni, queer